Kompanija Armont, lider u projektovanju, proizvodnji i montaži savremenih i tehnološki naprednih fasadnih sistema i bravarije, imala je čast da učestvuje u jedinstvenom projektu renoviranja čuvenog Sava Centra koji je u rad, obnovljen i spreman, pušten početkom septembra. Tokom dve godine, kompanija Armont je izvela radove kompletne rekonstrukcije staklenih fasada objekta A i B, kao i veći deo enterijera oba objekta koji uključuje enterijerske fasade, ukrasne alubond dekor fasade, sve pozicije za bravariju, staklene pregrade za lokale, pokretne sklapajuće zidove i još mnogo toga.
Od početka planiranja do realizacije ovog monumetalnog projekta, posebna pažnja posvećena je segmentima koji osim arhitektonske, imaju veliku istorijsku i kulturološku vrednost kao što je prepoznatljiva kosa fasada od zelenog stakla, dekorativni zid u Velikoj kongresnoj sali koji je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika, i velelepno predvorje čuvene Plave dvorane.
„Biti učesnik na rekonsutrukciji Sava Centra, uz benefite i čast, takđe nosi veliku obavezu i odgovornost jer se obnavlja jedan od istorijskih i kulturoloških simbola Beograda. Ova rekonstrukcija se sa nestrpljenjem iščekivala, a velika očekivanja za Armont znače da moramo da ih prevaziđemo. Samo tako će veličina i sjaj dati „novom“ Sava Centru vrednost da traje – najmanje još 40 godina.“ izjavio je Dejan Slavulj, direktor kompanije Armont d.o.o.
Rekonstrukcija Sava Centra u Armont brojkama:
- 75 tona alimunijuma potrošeno je na na staklenu kosu fasadu objekata A i B
- 500 tona u 7.000m2 trostrukog stakla, takođe za kose fasade oba objekta
- 12,3 tone u 2.240m2 alubonda, potrošeno je za renoviranje zida velike kongresne sale, koji je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika
- 700m2 pokretnih, sklapajućih zidova
- 2000m2 staklenih pregrada postavljeno je u enterijer, za različite prostorije i potrebe
- 3000m2 alubond unutrašnjih fasada
- 4000 radnih sati potrošilo je preko 20 Armont stručnjaka na projekat Sava Centra, tokom dve godine
Sava Centar je rad čuvenog arhitekte Stojana Maksimovića, koji je ujedno bio i šef konstruktorskog tima. Čuvenu Plavu dvoranu svečano je otvorio Jospi Broz Tito 1977. godine, dok je sam centar potpuno bio završen i zvanično otvoren za javnost 1979. godine. Sava Centar građen je kao najsavremeniji poduhvat tog vremena, tehnološki i društveni.
