Ventilisane fasade – funkcionalnost i estetika u službi komfora korisnika prostora
U modernoj arhitekturi i građevinarstvu upoznajemo brojne pojmove za koje se uopšteno smatra da se zna šta su, dok se zapravo ne razume njihovo funkcionisanje i uloga. Jedan od takvih pojmova su ventilisane fasade koje se, u najširoj javnosti, često percipiraju samo kao „one koje su perforirane“ ili „one od lima“, povezujući ih sa neprijatnom klimom unutar objekta.
Međutim to ne može biti dalje od istine. Omiljene među projektantima, ventilisane fasade pružaju ultimativni komfor korisnicima prostora uz vrhunsku estetiku, bilo da su u pitanju privatni objekti, poslovne zgrade ili objekti javne namene.
Koja je uloga ventilisanih fasada?
Ventilisane fasade predstavljaju vrhunsku izolaciju objekta. Funkcionišu po principu postojanja slobodnog prostora odnosno sloja vazduha između zida objekta i spoljne fasadne obloge, minimalne debljine od 2 cm. U tom međuprostoru dešava se cirkulacija vazduha. U zavisnosti od potreba objekta, njegov protok se odvija prirodnim putem ili mehaničkim pokretanjem.
Upravo taj međuprostor predstavlja izolaciju od ekstremnih temperatura, buke i vetrova. Nesmetana cirkulacija vazduha omogućava odvođenje vlage iz objekta, ali i odvod vode koja može da prođe kroz spojnice fasadne obloge.
Moć međuprostora
Međuprostor koji ventilisana fasada kreira na objektu je ujedno i njena snaga, mesto u okviru kojeg se dešava „magija“. Projektuje se u zavisnosti od klimatskih uslova u kojima se budući objekat nalazi. Iskusni projektanti u ovoj oblasti znaju da manjim izmenama u cirkulaciji vazduha i podešavanju otvora u potpunosti mogu promeniti njeno „ponašanje“.
Zima i hladna klima – u ovakvim vremenskim uslovima međuprostor predstavlja prepreku za gubitak toplote, nešto kao tampon zona. Ne dozvoljava da hladan vazduh direktno dođe do spoljnog zida objekta. Dodatno, sunčevi zraci čak i zimi, zagrevaju međuprostorni vazduh, pa tako odabir samog materijala igra značajnu ulogu u njenoj efikasnosti. Takođe, zimi odvodi difuznu vodenu paru koja se kreće od unutrašnjeg toplog prostora ka spoljnom, hladnijem.
Leto i topla klima – u ovom slučaju ventilisana fasada funkcioniše kao odvod toplog vazduha. Kako se temperatura vazduha u međuprostoru povećava, on se istiskuje iz ove zone, dok unutrašnje prostorije ostaju toplotno izolovane. Smanjuje se zagrevanje osnovne mase zida, praveći dobru zaštitu unutrašnjeg prostora od visokih temperatura.
Za i protiv, ako protiv zaista i postoji?
Svaki segment građevinske industrije, koji na duže staze obezbeđuje energetsku efikasnost i značajnu uštedu, inicijalno ima veće početne troškove. Zato je veoma važno sagledati širu sliku i dugoročne benefite, pre „sečenja“ troškova u okviru projekta, bilo da je u pitanju usluga ili proizvod.
Zbog svoje specifičnosti funkcionisanja, pre svega je neophodno da ventilisane fasade projektuju stručnjaci sa iskustvom u sličnim poslovima. Ovo je, takoreći, preduslov za uspešnu i isplativu ventilisanu fasadu. Sama po sebi kao stavka u budžetu inicijalno predstavlja veći trošak, ali benefiti koje nudi su nemerljivi:
- Ventilisana fasada je energetski efikasna. Smanjuje potrebu za grejanjem i hlađenjem, što umanjuje potrošnju električne energije i donosi uštedu korisnicima prostora. Ujedno utiče i na smanjenje gradskih „toplotnih“ ostrva.
- Obezbeđuje korisnicima objekta bolju toplotnu i zvučnu izolaciju. Ovo je značajno za objekte koji se nalaze u prometnim delovima grada ili za objekte posebne namene kao što su porodilišta, bolnice i sl.
- Obezbeđuje prirodnu ventilaciju – protok svežeg vazduha obezbeđuje kvalitetnije i zdravije okruženje za korisnike prostora objekta.
- Relativno brza montaža.
- Primena na najrazličitijim objektima – privatni, komercijalni, za javnu upotrebu. Takođe, pogodne su jednako za nove i objekte koji su pod rekonstrukcijom.
Gotovo neograničen dizajn – razvitkom tehnologije i proizvodnje kao i upotrebom različitih materijala u građevinskoj industriji, danas je moguće od ventilisanih fasada kreirati prava umetnička dela. U opticaju su kompakt ploče, alu kompozitni paneli, fibercement, fasadna keramika, staklo, mermer itd. Upravo ta širina omogućava i primenu transparentnih ventilisanih fasada, koje omogućavaju neometan protok prirodne svetlosti, neophodne za zdravlje korisnika prostora.
Od ideje do realizacije – ko to uopšte može?
Kako smo već i pomenuli, za pravilno funkcionisanje ventilisane fasade neophodni su projektanti sa velikim iskustvom. Njihov zadatak je da prepoznaju potrebe, u obzir uzimaju različite faktore, i kreiraju najbolje moguće rešenje za investitora ali i korisnike prostora, sa akcentom na kvalitet i bezbednost.
Nakon projektovanja, proizvodnja je sledeći, veoma bitan korak, koji pravi razliku. Potrebno je da proizvodni pogon ima dovoljno kapaciteta, da bude opremljen najmodernijim mašinama pomoću kojih je moguće realizovati sve kreativne ideje arhitekti i projektanata. Ovo obezbeđuje kontinuitet u proizvodnji a potom i u montaži, na samom gradilištu. Tako se rokovi prate, bez gubljenja dragocenog vremena i novca.
Ne smemo zanemariti ni važnost stručnog osoblja koje upravlja mašinama – oni su na licu mesta odgovorni za kvalitet realizovanih naloga. Na vreme reaguju na svaku nepravilnost, obezbeđujući najviši kvalitet proizvoda koji izlaze iz pogona.
Finalno ali ne i manje važno jeste iskusan tim montažera i operativaca na licu mesta. Zaduženi su za pravovremene informacije sa lokacije, za upravljanje dinamikom isporuke, za brzu, preciznu i kvalitetnu montažu, kao i za predaju objekta klijentu.
Potreban je ceo sistem „ključ u ruke“ za kvalitetnu fasadu zar ne?
Ko kreira lica (z)grada?
Kada lica (z)grada mame poglede i teraju vas da ih posmatrate sa divljenjem i uživanjem, nema sumnje da nose potpis Armont stručnjaka. Kaskadne zgrade Bloka 32, renovirana zgrada Trudbenika u Bulevaru, Makedonska 44, Kalemegdan Park samo su neki od objekata čije lice krasi vrhunski rad celog tima.
